Баштина

 

Ђорђе Нешић

ЉЕТЊА РЕЗИДЕНЦИЈА СРПСКИХ ПАТРИЈАРХА
ПАТРИЈАРШИЈСКИ ДВОР У ДАЉУ

И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом, од места до места,
као лађа на пучини великог океана
бекству се дајемо,
чекајући када ће заћи сунце
и преклонити се дан
и проћи тамна ноћ
и зимска беда која лежи над нама.

Арсеније Трећи Чарнојевић, Молитва заспалом Господу

 

3.

Патријаршијски двор

Као први градитељ Двора помиње се Вићентије Поповић Хаџилагић (1713 -1725.). Не постоје писани трагови о изгледу Двора у то вријеме, али зна се да је у њему 1718. г. одржан црквено – народни сабор због турског продора и паљења манастира Крушедола. Претпоставља се да је Двор имао капацитете за смјештај и боравак. Те 1718. изграђена је и саборна црква Св. Димитрија у Даљу, на чијим ће темељима 1799. бити сазидана садашња црква. Уређење Двора и околине потрајаће наредних деценија, односно наредна два вијека. У доградњи су учествовали патријарх Арсеније Четврти Шакабента, митрополити Павле Ненеадовић и Стефан Стратимировић, патријарси Јосиф Рајачић и Георгије Бранковић. Полет у изградњи Двора добио је по-себно маха у доба боравка митрополи-та Павла Ненадовића Славонији. Тада је подигнута репрезентативна зграда у источном крилу са свечаном салом.