Поводи

Одломак из текста

 

Драго ЊЕГОВАН

СТОГОДИШЊИЦАТРИЈАНОНСКОГ МИРОВНОГ УГОВОРА (1920-2020)

 

УВОД

У овом раду желимо да осветлимо историјски контекст, главне тачке садржаја, међуратни третман, прак­тично поништавање за време Другог светског рата и реафирмацију после његовог завршетка, као и данашње значење Тријанонског мировног уговора од 4. јуна 1920. године, којег су после завршетка Париске мировне конференције (1919), која је означила формални крај Првог светског рата, са једне стране потписале Главне силе и удружене са Угарском, као страном уговорницом.

Рад је писан на основу књиге Уговор о миру са Угарском (Тријанонски уговор), која је објављена у едицији Збирка закона, св. 64, Издавачке књижарнице Геце Кона, у Београду 1927. године, а односи се на усвојени Привремени закон од 7. јуна 1921. године Државе Срба-Хрвата-Словенаца о Уговору о миру, Протоколу и Декларацији закљученим у Тријанону са Угарском, као и на основу релевантне литературе.

Нема сумње код објективног по­сматрача, да је стогодишњица Трија­нонског мировног уговора између Мађарске и њених суседа, насталих или проширених територијама бивше Аустро-Угарске, односно некадашње Угарске (Аустрија, Југославија, Ру­мунија и Чехословачка), потврђен као историјски валидан документ међународног права, који је само за време Другог светског рата насилно, вољом немачких нациста и мађарских иредентиста и њихових сарадника, био привремено суспендован, али не и признат од стране антихитлеровске коалиције, која је у основи поновила структуру Антанте из периода Првог светског рата.

Ни после тектонских поремећаја у непосредном окружењу Мађарске, који су се догодили 90-их година XX века (дисолуција Совјетског Савеза на 15 саставних република, раздвајање Чехословачке на Чешку и Словачку и разбијање Југословенске федерације на саставне републике СФРЈ – Ср­бију, Хрватску и Словенију, које се граниче са Мађарском итд.), не може се довести у питање смисао и значај Тријанонског мировног уговора од 4. јуна 1920. године.

О стогодишњици Тријанонског мировног уговора са Мађарском, са становишта коначно озваничене др­жавне самосталности Србије, до које је дошло после издвајања Републике Црне Горе из састава тзв. Савезне Републике Југославије, односно Др­жавне заједнице Србије и Црне Горе, 2006. године, Република Србија нема ни један разлог да захтева ревизију граница са Мађарском, већ има идеју да заједно са мађарском националном мањином на својој територији (а то су Војводина и Београд) и Републиком Мађарском, у којој постоји малоброј­на српска мањина, развија најбоље пријатељске односе у свим сферама…