Warning: is_file(): File name is longer than the maximum allowed path length on this platform (4096): <p style="text-align: center;"><span class="fontstyle0">Povodi</span></p> <p style="text-align: center;"><span class="fontstyle0"><br /> </span><span class="fontstyle1">Mile TASIĆ<br /> </span><span class="fontstyle3">30 GODINA VERNOSTI</span></p> <p>&nbsp;</p> <p><span class="fontstyle0">U minulih trideset godina od osnivanja Srpskog kulturnog centra „Sveti Sava“, valja ukazati, pre svega na kontinuitet rada ove značajne kulturne institucije na severu Srbije te uspehe u radu i postignuti rezultati krunisani su značajn in /home/skc024/public_html/skcsvetisava.rs/wp-content/plugins/srbtranslatin/vendor/simplehtmldom/simplehtmldom/HtmlDocument.php on line 131

Povodi


Mile TASIĆ
30 GODINA VERNOSTI

 

U minulih trideset godina od osnivanja Srpskog kulturnog centra „Sveti Sava“, valja ukazati, pre svega na kontinuitet rada ove značajne kulturne institucije na severu Srbije te uspehe u radu i postignuti rezultati krunisani su značajnim priznanjima među kojima treba istaći „Vukovu nagradu“ dodeljenu 2015. godine za „izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru“ dobijenu od strane Kulurnoprosvetne zajednice Srbije, te „Zahvalnicu za prijateljstvo i saradnju“ dobijenu od Srpske književne zadruge upravo za tridesetogodišnji rad. Sa sedištem u Subotici, Srpski kulturni centar je svojom upornom, profesionalnom ali i hvale vrednom delatnošću stvorio svojevrsno kulturno čvorište obeležavajući i negujući svekoliki kulturni prostor Srba, predstavljajući poznate akademike i naučnike, profesore i pisce, muzikologe i slikare, teoretičare i istraživače, umetnike i duhovnike, jednom rečju stvaraoce ne samo iz Srbije već i iz okruženja, Evrope pa i sveta, sa ciljem da očuva i sačuva, približi i razvija ono vredno i plemenito što je u srpskom rodu. Sa svešću da što dublje kroz istoriju pamtimo to dalje u budućnost gledamo Srpski kulturni centar je nakon višedecenijskog ćutanja u nas, pa i svesnog sklanjanja srpskih vrednosti u minule tri decenije upravo otkrivao i na svetlo dana predstavljao u svom domu, Zadužbini Dušana Radića“, izgovorenu i napisanu istoriju i duhovnost, umetnost i svekoliko stvaralaštvo kojim se Srbi ponose. Otkrivao je srpski centar zatrte i srušene spomenike, postavljao donedavno zabranjene izložbe, pisao o namerno iskrivljenim istinama, govorio otvoreno i smelo kako to dolikuje jednom ponosnom istorijskom evropskom narodu te pružao šansu vrednim srpskim stvaraocima da se obrate javnosti, da predstave svoje delo, da ponude vredna dostignuća u svim društvenim oblastima svojim savremenicima. Uvek je putokaz centra u delovanju bila ona istina i ona vrednost koju smo od Svetog Save učili i baštinili, negovali i širili i sigurno je da je upravo to beskompromisno opredeljenje ponajpre doprinelo postojanju i razvoju Srpskog kulturnog centra, koji danas na svekoliko srpskoj mapi čini značajni kulturni centar, ali i stožer budućim naraštajima. To zaveštanje i te poruke koje nam je naš svetac ostavio u amanet, centar je vrlo razumno iščitavao, uporno se njih držao i svesrdno ih ostvarivao. Svojim radom pokrivali smo neomeđeni duhovni i kulturni prostor srpskog naroda trudeći se da ne budemo hermetični već otvoreni mnogima, koji su svojim delom doprinosili pronalaženju sopstevnog mesta pod suncem na onaj najplemenitiji, istovremeno i najvredniji način i to u nikako laganim vremenima. Od samih početaka SKC „Sveti Sava“ se držao načela, da svoju kulturnu misiju vodi mimo političkih tokova uz poštovanje različitih mišljenja sa jedinim ciljem uzdizanja duhovnih i kulturnih vrednosti srpskog naroda. Uspostavljanje oplemenjenog i humanog dijaloga i jeste put ka stvaranju čvrstog i stabilnog stava onih zajedničkih interesa kojima kao narod svi težimo, a tako potrebnog u vremenu sadašnjem otuđenja i globalnog nametanja, vremena čija je sutrašnjica prepuna neizvesnosti. Koracima kojima smo hodali od svetosavske i nedelje pravoslavlja, preko vidovdanskih do dana Republike Srpske, potom dana prisajedinjenja i badnjih praznika, sa svim onim što smo tokom cele godine u međuvremenu organizovali, potvrđivali smo kontinuitet bez zastajkivanja i kada je bilo najteže u ratnim danima kao i vremenima epidemije koji još uvek traju, opravdavajući upravo ime koje nosimo. Otvoreni za našu crkvu, za naše najeminentnije i najznačajnije izdavačke kuće, kulturne centre, prosvetne institucije, biblioteke i pozorišta, za sve ono što nas na najbolji način može reprezentovati ali otvoreni i za svakog pojedinca, centar je postao svojevrsni hram Srpstva u kojem su mnogobrojni posetioci upoznavali savremeno srpsko stvaralaštvo, otkrivali pravu istinu naše prošlosti istovremeno pronalazili utehu svojoj duši. Svesni da jedino jačanjem sopstvenog identiteta možemo ravnopravno u surovi svet ne stideći se svog, ne kaljajući tuđe centar je stameno negovao ono što je ponajbolje u nas. Srpski kulturni centar „Sveti Sava“ je prerastao u svojevrsnog izmiritelja ponekad podeljenog Srpstva izdižući one vredne kategorije koje svakog Srbina nadahnjuju, čine ga ponosnim , podižu patriotizam. Svojim konstantnim radom centar je uspevao da na svetlo dana sačuva od zaborava mnoge vredne događaje iz prošlosti Srba i na ovim panonskim prostorima koliko uz poslednjeg srpskog cara Jovana Nenada pa i od pre njega. Popularisanje srpske ćirilice u protekle tri decenije bila je posebna obaveza, koju je centar postavljao pred sobom i uspešno je ostvarivao. Ideja objedinjavanja i zajedništva svekolikog Srpstva a ne deljenja jeste ideja, koja je sokolila, koje se u svojim programima centar bespogovorno pridržavao, upravo u vremenu kada u okruženju pa i svekolikom svetu nacionalna svest sve više jača, maksimalno se propagira i apsolutno dominira. Otuda je SKC ostvarivao saradnju sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Maticom srpskom, Srpskom književnom zadrugom, Zavodom za izdavanje udžbenika, Srpskom pravoslavnom crkvom ali i svim drugim značajnim institucijama i centrima koji za cilj imaju negovanje i razvoj srpske kulture. Svojim izdavaštvom centar se može ponositi, pre svega tridesetogodišnjem neprekidnom izdavanju časopisa za kulturu, umetnost i nauku „LUČA“ u kojem su se našli i kapitalni tekstovi naših značajnih stvaralaca. Tri bibliografije, likovni katalozi, vodič kroz centar, ostvarenja književnog kluba, ali i suizdavačko angažovanje utemeljili su pisanu reč kao neizbrisiv trag svog postojanja. Određena pomoć pristizala je od republičkih i pokrajinskih organa i lokalne samouprave. Mešoviti hor centra svojim repertoarom egzistirao je a nazaobilaznim pojanjem pre svega svetosavske himne pred svaki značajni događaj. SKC „Sveti Sava“ negujući vrednote prošlosti, činio je to na savremen način i modernim sredstvima komunikacije približavajući se pre svega mladim naraštajima pokazujući kako svetosavska ideja nikada nije ostarila, nikada postala prošlost, naprotiv, svetosavska ideja ostaje večno mlada, aktuelna i upravo moderna kroz sva svoja potvrđivanja. Skladno i harmonično angažovanje samih delatnika u SKC „Sveti Sava“ u mnogome je doprinosilo uspešnosti ostvarivanja mnogobrojnih obaveza i zadataka, istovremeno donosilo evidentne uspehe, koji su i u ovoj godini jubileja potvrđeni „Zahvalnicom za prijateljsto i saradnju“ dobijenu od
Srpske književne zadruge. Oni čine centar ali i svi drugi članovi, poštovaoci i gosti, ljubitelji i saradnici, zapravo SKC „Sveti Sava“ čine ljudi jasno opredeljeni za nepromenljivi pravac, kojim ova svetosavska lađa plovi. Iz svega izrečenog proizilazi ideja budućnosti centra, pred kojim su velike obaveze i zadaci da se u ovim smutnim i maglovitim vremenim svetosavska svetlost što jasnije i što snažnije probije i osvetli budućnost pred nama što jeste osnovni postulat i obaveza centra za u buduće.