РАДИОНИЦА: Историја за децу

Узраст: 
– 8 до 12 година 60 минута
– 13 до 17 година

Дужина трајања радионице:
60 минута

Aутор пројекта
Сава Самарџић, историчар

Посматрајмо историју као мозаик. Свака коцкица јесте појединачна људска судбина и догађај, али када се мало одаљимо од те коцкице добијамо једну целовиту слику која је заправо прошлост људског друштва. Додајмо овом тумачењу историје као науке и чињеницу да су историчари некаква посебна врста истраживача, детектива који настоје да поштено истраже прошлост своје породице, средине у којој живе, регије и на крају света.

Из свих ових побројаних разлога који оправдавају знања о прошлости решили смо да покренемо пројекат „Историја за децу“. Циљ изучавања је културни напредак и хума-нистички развој ученика / полазника. Задаци пројекта су да ученици, уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности које су одредиле развој људског друштва, и да познају националну и општу исто¬рију (политичку, економску, друштвену, културну…), као и историју суседних народа и држава и њихову међусобну повезаност. Цео програм подељен је на четири целине: праисторија и стари век, средњи век, нови век и савремено доба.
Полазници и учесници на пројекту су деца у узрасту од 8 до 17 година подељени у групе ради квалитетнијег рада на радионицама, посета образовним и културним институцијама града и израда заједничког производа у форми изложби, представа и филмова.
Придружи се и ти овом занимљивом историјском времеплову!

Производи радионица:
– Документарни филм о цару Јовану Ненаду у дужини трајања од 25 минута у чијој припреми и реализацији учествују сви полазници радионица. Време емитовања филма је 28. јун 2022. године.
– Фото конкурс „Симболи града“ на коме учествују сви полазници радионица. Време изложбе септембар 2022. године.
– Полазници од 8 до 12 година припремају представу о Светом Сави чије је извођење планирано у новембру месецу.
– Полазници од 13 до 17 година стварају емисију „Божић Бата и/или Деда Мраз“ у дужини трајања од 25 минута. Време емитовања децембар 2022. године.
На све ове догађаје биће позивана целокупна суботичка јавност.

Радионице:

1. Датовање – Врло је важно да наши полазници имају свест о простору на коме се налази наша отаџбина и које су се све културе и у ком периоду смењивале на овом простору.
2. Културе и цивилизације – Врло је важно да ученици имају однос према културама и цивилизацијама од праисторије до данашњих дана. Да имају представу о животу првих људи, њиховим кућама, свакодневном животу.
3. Досељавање Словена на Балкан и прве српске државе – Досељавање Словена на Балкан и прве државе су врло важне за разумевање српске историје. Сусрет са Византијском цивилизацијом и борба за самосталност у кругу већ постојећих држава
4. Покрштавање – Више пута је покушано покрштавање Словена, али су мисија солунске браће Ћирила и Методија, њихових ученика и деловање Светог Саве учинили да Срби уђу у ред хришћанских народа.
5. Немањићи – борба за независност – Темеље српске самосталности у средњем веку треба тражити у светородној лози Немањића и деловању великог жупана Стефана Немање и његових синова, краља Стефана Првовенчаног и архиепископа Светог Саве. Њихови потомци настављачи учинили су да се Србија учврсти и прошири према југу Балкана.
6. Свети Сава – Темеље српске самосталности у средњем веку треба тражити у светородној лози Немањића и деловању великог жупана Стефана Немање и његових синова, краља Стефана Првовенчаног и архиепископа Светог Саве. Њихови потомци настављачи учинили су да се Србија учврсти и прошири према југу Балкана.
7. Успон средњовековне Србије – Темеље српске самосталности у средњем веку треба тражити у светородној лози Немањића и деловању великог жупана Стефана Немање и његових синова, краља Стефана Првовенчаног и архиепископа Светог Саве. Њихови потомци настављачи учинили су да се Србија учврсти и прошири према југу Балкана.
8. Српско царство – Србија је у једном периоду своје историје била царевина. Једна од најмоћнијих држава на Балкану. Њен политички успех пратио је и градитељски и уметнички успон који се јасно видео у прелепим манастирима, црквама и напретку књижевности и права.
9. Српска средњовековна уметност и култура – Србија је у једном периоду своје историје била царевина. Једна од најмоћнијих држава на Балкану. Њен политички успех пратио је и градитељски и уметнички успон који се јасно видео у прелепим манастирима, црквама и напретку књижевности и права.
10. Косовска битка – Бој на Косову и јуначка смрт кнеза Лазара и бројних витезова, херојство Милоша Обилића и наводна издаја Вука Бранковића утицали су да после светосавског завета у јачање српског идентитета се утка и косовски завет. Све је то омогућило опстанак Срба у дугововековном животу под Турцима, али и Хабзбурзима и Млечанима.
11. Живот Срба под туђинском влашћу – Иако се живот Срба разликује да ли они живе под влашћу Османске државе, Аустријске царевине или Млетачке републике њихова борба у суштини је иста. Српска црква као место окупљања и напајања духовношћу, угледни појединци који су свесни потребе да се знањем и образовањем поред храбрости може испословати слобода и независност српског народа.
12. Обнова Пећке патријаршије – Живот српских патријараха, њихова борба за обновом светиња као местима окупљања и дружења српског народа. Местима очувања идентитета. Потреба да уз помоћ бројних страних мисија и депутација испослују на Порти обнову и живот цркве током 16. века.
13. Хајдуци и ускоци – Српски народ чинио је током 19. века већину становништва Босне и Херцеговине. Као и у осталим крајевима царства и у Босни и Херцеговини, су феудалну аристократију, администрацију и војску чинили су муслимани. Они су живели углавном у градовима.
14. Први српски устанак – Први српски устанак је започео као борба против дахијске страховладе, а завршио се националном борбом за ослобођење и уједињење свих српских крајина. Период од 1804. до 1813. године удахнуо је осталим народима на Балканском полуострву дух слободе, а малобројни српски народ је читавом свету показао колико је велики када се бори за слободу.
15. Други српски устанак – Околности под којима се завршио Први српски устанак оставиле су простора да се ускоро заметне нова борба за побољшање услова живота Срба до коначне слободе. Највише из стања потпуне обесправљености кнез Милош Обреновић подигао је Други српски устанак и наставио Карађорђеву борбу.
16. Независност – Дела вожда Карађорђа и кнеза Милоша су херојска јер су повели борбу до коначне самосталности српског народа. На унутрашњем плану и у организацији српске државе такође су се водиле огромне политичке борбе док није донет Сретењски устав, али и годинама након тога.
17. Краљ Петар I Карађорђевић – У периоду од 1903 до 1914. године улицама Београда и Србије ходали су највећи умови које је ова земља дала. Наилазила је једна непоновљива генерација научника, мислилаца и књижевника, који су српску мисао и културу подигли на степен сасвим близак оновременим европским узорима.
18. Хероји балканских ратова – Балкански ратови били су најпопуларнији ратови у нашој историји. Неколико векова, од XIV до XIX, све епско доба нашег народа испуњено је само презањем о борбама крста с полумесецом, „за крст часни и слободу златну“. Читави нараштаји нашег народа васпитавани су етиком косовске епопеје.
19. Хероји Првог светског рата – Први светски рат је вероватно најснажнија колективна успомена свих Срба. Управо због промена које су се догодиле у друштву, овај рат је по свом значају и утицају стао раме уз раме са Косовском битком. Победа и потпуни пораз преплели су се у овом великом рату који је Србију гурнуо у потпуну пропаст, а завршио се стварањем велике југословенске државе.
20. Краљевина Југославија – природа и друштво – Краљевина Југославија није била јединствена географска целина већ спој више географских области. Привреда, економија, образовање, услови живота, професионална и друштвена структура Краљевине биле су неједнако развијене.
21. „27. март 1941. године“ – „Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“ орило се из хиљада грла 27. марта 1941. године на улицама претежно српских градова Краљевине Југославије. Изведен је пуч! Намесништво и влада су смењени. Војска је изашла на улице. Народ ју је подржао. У сатима и данима који су наступили Краљ Петар Други Карађорђевић је проглашен пунолетним, а Владу је образовао генерал Душан Симовић.
22. Српски народ на прелазу миленијума – Република Србија је једна од старијих европских држава која обухвата простор од 88,361км2. По површини она је 2013. била 113. од 248 светских држава. У њој живи према попису из 2011. године око 9.5 милиона становника од чега нешто мање од 6 милиона чине Срби. Србија, чији је главни град Београд, налази се у средишту Балканског полуострва.