Osvetljavanja

Odlomak iz teksta

Bora ČALIĆ

ZAHARIJE ORFELIN (V)

Orfelinove nade da se skrasi i smiri na jednom mestu, da spokojno proživi poslednje dane, neće se ostvariti. Uskoro po izlasku Kaligrafije, zbog bolesti, nerodnih godina, finansijske propasti – ne zna se pouzdano, ostaje bez kuće i imanja. Sklonio se privremeno u manastir Beočin, potom u Grgeteg odakle je, ne zna se zbog čega, isteran u proleće 1782. godine. Prelazi kod sinovca Jakova u Sremske Karlovce, ali strahujući da ne padne na teret mladom i perspektivnom slikaru koji tek započinje karijeru, piše molbu igumanu Velike Remete Danilu Markoviću da ga primi u manastir, što je ovaj i učinio.

Godine 1783. ostvario je Orfelin svoja poslednja dela. Bio je već ozbiljno bolestan ali je, na preporuku arhiepiskopa i mitropolita Mojseja Putnika, tog proleća pošao u Beč za korektora Kurcbekove štamparije. U manastiru Remeti ostavio je, pre toga, stvari koje nije mogao da ponese sa sobom. Sastavio je tada i njihov popis, posvedočivši tako o svojim materijalnim prilikama i skromnom inventaru svog domaćinstva. U putnom prtljagu nije bilo mesta za biblioteku i knjige, ostavljene već ranije u tornju sremskokarlovačke Saborne crkve pa njih tada nije pomenuo. U Beč je poneo rukopise pripremljene za štampu, ali i one na kojima je još radio. Kurcbek je odmah osetio kakvog je saradnika dobio. Piše arhiepiskopu i mitropolitu: „Da je meni bio ovaj čovek pre deset godina, kako bi moja štamparija procvetala i kako bi s njom bio zadovoljan ceo srpski narod“. Pun planova i izdavačkih projekata, u pravom zamahu, Orfelin predlaže Mojseju Putniku izdavanje Biblije, štampanje nemačko–latinsko–srpskog rečnika, objavljivanje drugih potrebnih knjiga. Kod Kurcbeka je štampao i svoje poslednje knjige Iskusni podrumar i Večni kalendar.

Namenjen vinogradarima i vinarima, napisan prema nemačkom uzoru, Iskusni podrumar je usmeren, sasvim prosvetiteljski, na kultivisanje ove značajne grane poljoprivrede. U njega unosi i svoja vlastita iskustva te, možda prve, opise proizvodnje vina u Sremu. Ni ovom knjigom nije Orfelin ostao u granicama konvencionalnog, nudeći samo praktični priručnik. U uvodnim poglavljima donosi mišljenja o vinu, citira Bibliju, crkvene pisce, pominje čak i Avicenu, a takođe i mnoštvo ljudi antičkog sveta: Romula, cara Avgusta, Aleksandra Velikog (za kojeg kaže da je bio velika pijanica što mu je i skratilo život), Ezopa, Zenona, Katona, Ksenofona, Teofrasta, Ovidija, Pitagoru, Platona, Plinija, Plutarha, Fabija, Valerija Maksima, Cicerona, Solona, Heraklita, Hesioda, Seneku… Ni u jednoj srpskoj štampanoj knjizi 18. veka nije pomenuto toliko ličnosti klasičnog sveta sve u nameri da se, po prvi put u srpskoj kulturi, progovori o vaspitanju ukusa, makar i u tako uskom segmentu estetike kakvo je kultura uživanja u vinu. U Podrumaru je dao mnoge recepte i tehnološka uputstva, ali i važan doprinos botaničkoj terminologiji jer je zabeležio veliki broj imena biljaka i naveo njihov latinski naziv. Opisujući lekovita svojstva pojedinih biljaka dao je doprinos i zdravstvenom prosvećivanju. Veliki srpski travnik na kojem je takođe radio ostao je u rukopisu i nedovršen…