2. децембар 2021. године у 19.00 часова

ОТВАРАЊЕ САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ

 РАДУЛА БОШКОВИЋА

 РАЈСКА СЦЕНА

 

РАДУЛЕ БОШКОВИЋ, рођен у Новом Саду, 2. фебруара 1954. године. Школу за примењену уметност у Новом Саду, графички одсек, завршио 1972. године, а 1978. године дипломирао на Факултету за примењене уметности у Београду, на Одсеку графике, у класи професора Бранислава Макеша и графику књиге, код професора Богдана Кршића. Од 1979. године члан је УЛУВ-а (Удружење ликовних уметника Војводине). Живи и ради у Новом Саду. Бави се сликарством, графиком, сценографијом и графичким обликовањем. У Српском народном позоришту радио од 1981. као дизајнер и оснивач Дизајн студија,па као уметнички директор Маркетинга, потом као директор Културног Центра Новог Сада, од 2002.- 2006. године и поново у Српском народном позоришту, као руководилац Промо центра, до 2019. године. Члан “Арт Директор клуба Војвиодине” и Удружења уметника „Ликовни круг“ из Петроварадина, oд оснивања. ЗНАЧАЈНИ ПРОЈЕКТИ Монументалне сликарско-графичке композиције на сталној поставци Војвођанског музеја (позивни конкурс) Неке од значајних награда и признања: • Награда републичког СИЗ-а културе за графику, на Октобарском салону у Београ[1]ду, 1978. године; • Награда за графику на „Ликовном сусрету“ у Суботици, 1979. године; • „YU палета младих“ за графику, Врбас, 1980. године; • Награда Цетињског центра за културу на салону „13. новембар“, 1980. године; • Трећа награда за позоришни плакат на „Стеријином позорју“, 1991. године; • Прва награда за позоришни плакат на „Стеријином позорју“, 1998. године; • Годишња награда Српског народног позоришта, 2001. године; • Покрајинска награда „Искра културе“ за допринос развоју културе за 2002. годину • Grand prix на изложби „Српски позоришни плакат“, Крагујевац 2007. године • Сребрна медаља „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, Нови Сад, 2012. године. Излагао самостално преко педесет пута, у земљи и иностранству и на многобројним значајним колективним изложбама (слика, графика, плаката и графичког обликовања). Учествовао на многим уметничким колонијама и радионицама у земљи и иностранству

 

„Сликарство Радула Бошковића се креће у реалнстичком маниру и онда када су надреалистички елементи и детаљи васељене складно присустни на сликама. Управо тако светлост и тама чине склад и равнотежу на делу остварују откривајући вредног аутора који је својом суптилношћу продро дубоко у амалгам уметничког. Прагрех је још једна тема која заокупља сликара па су Адам и Ева присутни на више Бошковићевих дела али увек обавијени љубављу која их води без обзира на потоњу казну која их очекује. Они су заробљени ухваћени у мрежи греха а заправо заробљени искреном љубављу која је много чвршћа, рецимо вечна. И слика стварања света којом Бошковић свесно комуницира са Микеланђелом заправо је одраз и уметникове али и библијске истине по којој је жена створена од ребра мушкарца. Портрети које нам Бошковић нуди као да су из ренесансног доба окупани савременим тренутком, а атмосфера на њима је одраз карактера који нас својим уздржаним погледом уводе у њихову недокучивост, неке непојмљиве тајне. Пајаци јесу мотив који велику Бошковићеву љубав према театру отворено и гласно потврђују, а њихова игра јесте она чудна идентификација са животом као игром. Присуство воћа, пре свега рајских јабука али и слике мртве природе још једном нам откривају вредног уметника чије стваралаштво га поставља у сам врх наше сликарске репрезентације. Коначно слика шпајза сведеног колорита јесте рефлексија уметникове младости, док наспрам ње дијалог води слика усамлјеног чамца која очекује остарелог чамџију. Сјајна поставка оплеменила је ликовну сцену Суботице а изложена у Задужбини „Душана Радића“ овом галеријском простору додала још једну вредну уметничку звездицу.“

Миле Тасић